Znam da si čuo/la....

 

... ali možda ja ne želim čuti. Ljude želim doživjeti. Ljude želim po iskustvima, a ne tuđim pričama, suditi.

Nečije grozno, možda bude moje dobro. Nečije naporno, možda bude moje zanimljivo. Nečije hvalisavo, možda bude moje poučno. Nečije razmetljivo, možda bude moje darežljivo.

Tuđa iskustva, ne moraju biti moja.

Moja iskustva,: dobra ili loša bit će moji učitelji, moje lekcije! 

Tuđe “priče” su... Tuđe. I ponekad, upravo samo to. Priče!  Nastale iz ljubomore, zle namjere ili dosade. Nadograđivane, autoru prilagođene.

Često upakirane u dobru namjeru! Upozorenje! O tebi! O njemu! O njoj! 

Jer vi ste loši. A ja sam frend! O meni “sve najbolje”! Dobri smo si! Sudit će me po svojim iskustvima. Sjetit će se kad sam uskočila, pomogla. 

Hoću li ja ikad biti novi junak njegovih  tirada? Ili ću biti iznimka? Pa pobogu “prijatelj” sam. 

Ali “znaš čuo/la sam” je jače od prijateljskih veza. “znaš čuo/la sam” je lijek. Droga. Adrenalin.

Liječi vlastite frustracije.

Nezadovoljstvo vlastitim suprugom, nadomjestiš pričom o njezinom.

Nezadovoljstvo vlastitim izgledom, nadoknađuješ pričom o mojem.

Nezadovoljstvo vlastitim poslom,  prikrivaš pričom o njegovom.

Nezadovoljstvo vlastitim financijama, kompenziraš poznanikovim stanjem na bankovnom računu.

I kad jednom kreneš, ne možeš stati. Jer baveći se tuđim životima, ne moraš se suočiti sa svojim. Adrenalin raste. A kad nađeš plodno tlo, kad se netko uhvati na 'ješku' , potvrđuje ti, povlađuje... To te liječi. Dokazuje,  da je junak tvoje priče  gori, lošiji od tebe. Da je njegov život bjedniji, jadniji, nesretniji nego tvoj. Jedna priča završi. Nova počinje. Nova tema. Novi glavni junak. I vrtiš se od priče do priče. Od aktera do aktera. Neprestano. Jer tako je lakše. Puno lakše, nego pozabaviti se svojim životom, rješavati svoje probleme.

Učiniti nešto da od sebe napraviš Čovjeka. Biti Čovjek iziskuje trud. Napor. Rad! A priče? Za to ti ne treba ništa. Osim publike!

 Gdje su se sakrili pusti tvorci spomenute tematike, zadnjih dana? Kreativna kriza? 

Viđala sam hrpu ljudi koji su organizirali prikupljanje pomoći. Koji su skromno u vrećici, donirali, ono što su imali u kući. Koji su odlazili na razrušena područja, sp avali u šatorima, raščišćavali ruševine i popravljali što se popravljati da. Bez pompe, buke i samopromocije.Skromno! Odmahujući rukom 'Pa tako bi svi'

Među njima i hrpa glavnih likova “znaš čuo/la sam priča..”, a baš niti jednog autora.

Ako me čemu naučila, ova mučna godina iza nas, onda je to da se klonim priča i živim iskustva.

Priče i tako, uvijek više govore o tvorcu, nego o glavnom akteru.

A najljepše su one iz srca proživljene i iz duše ispričane! 

S APortal-a